Silence is easy

27 Apr, 2013

Priča o njoj 6

II — Autor littlephoenix @ 13:59
Ovog puta on je bio brži. Ovog puta nije imala priliku da se izvuče tako lako. 

Snažno joj je stegao ručne zglobove, gurnuo ju je na zid koji se leden uzdizao iza nje. Samo je ćutala i odmahilvala glavom u neverici. Zar opet? Zar je stvarno tako nisko pao? 
_____________________________________________________________________________

Već danima je pokušavala da ga nagovori da joj vrati par njenih stvari koje su igrom slučaja ostale kod njega. Negodovao je, odbijao. Tog jutra joj je stigla poruka od njega u kojoj pise da će ipak da joj vrati ono što joj pripada. Trebala je da shvati, odmah. Ali je njena glava bila suviše u oblacima, visoko, da bi razmišljala na taj način. Bila je suviše dobro raspoložena da bi razmišljala na taj način. 

U glavi joj je odzvanjalo "Ono što ti pripada". Zar je stvarno toliko lud? 
Iz džepa je izvukao ogrlicu i bacio je par metara dalje na beton. Imao je onaj osmeh ludaka, onaj kakav se viđa kod osoba kojima je osveta pomutila razum. 
Ma koliko se trudila da ostane smirena, počela je da drhti. Razne misli su joj prolazile kroz glavu. Ćutala je sve vreme dok je on pričao i pričao i pričao. Nije ga čula, videla je samo pomeranje njegovih usana, osetila sve jače stezanje njegovih ruku. 
Ruka mu je klizila uz njeno telo što je u njoj izazivalo osećaj mučnine, želela je da uradi nešto, da ga natera da je pusti, da jednostavno može da ode. Samo je želela da je ostavi na miru. 
Prstima je obuhvatio krajeve njenog šala i počeo da ih zateže. 

Nije se odupirala, samo je duboko udahnula i čekala. Setila se nečega "Ti možeš sve što želiš. Jednog dana ceo svet će biti pod tvojim nogama."
Sekunde su sporo proticale dok je stisak ruke popušatao a zatezanje šala se povećavalo.
Čekala i čekala. Naterala je sebe da se potpuno opusti, da na trenutak zaboravi gde je i okonča ovu agoniju.
___________________________________________________________________________
Seća se da je videla kako pada niz stepenice, seća se da se na dnu njih polako uspravio i opet krenuo ka njoj. Seća se samo da je u pola glasa progovorila, seća se svojih reči kao da su bile nečije tudje "Molim te, ostavi me na miru. Kunem ti se, sledeći put neću biti u stanju da se kontrolišem. Ovo je kraj. Prekini sa ovim glupostima."
Kaže da je samo bledo gledao, kao da gleda kroz nju. Kaže da ni sama nije sigurna šta se u tom trenutku dogodilo, samo se okrenuo i otišao.
____________________________________________________________________________

Ono što se dogodilo te noći, vratilo se u snu, cela slika.
Kada je stisak popustio, skupila je snagu i odgurnula ga, jako. Zatim još jednom, pa još jednom. Viknula mu u lice da će ova priča, ukoliko se nastavi ovako, imati tragičan kraj po nekoga od njih dvoje. Dok je padao niz stepenice, doviknula je da kraj ipak može biti drugačiji.  "Shvati već jednom da te ne volim. Verovatno nikad i nisam." - doviknula je dok je odlazio.

Prišla je mestu na koje je bacio ogrlicu, podigla je sa zemlje. Zapitala se da li je ovaj rat zaista završen.
Sela je na beton, naslonila se leđima na isti onaj hladni zid napisala poruku, punu onog novostečenog optimizma, sreće, ljubavi.
Jer sve što te ne ubije, čini te jačim zar ne?

Sačekaćemo novi dan da se uverimo u to.

Nastaviće se...   


Komentari

  1. A ja sam vec bila pomislila da nema nastavka. Pratim...cekam... :)

    Autor ivanairislj — 27 Apr 2013, 22:39

  2. Iv :) ima, ima.

    Autor littlephoenix — 28 Apr 2013, 00:05

  3. Da li ljubavni ratovi ikada završe?

    Autor frizerski salon — 28 Apr 2013, 12:13

  4. Retko, ali se neki ipak zavrse. ;)

    Autor littlephoenix — 28 Apr 2013, 22:30


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs