Silence is easy

16 Apr, 2013

Priča o njoj 4

II — Autor littlephoenix @ 18:56
"Gotovo je. Nije baš najbolje reagovao. Znaš ga već." Čitala sam poruku iznova, nisam bila sigurna da li je samo loše podneo vest ili je reakcija značilo nešto drugo. 
Pozvala sam je. Trenuci pre nego što je odgovorila na poziv činili su se predugi. Znala sam da je jedan od onih tipova koji umeju da prenagle u određenim momentima, jedan od onih koji urade nešto pa se posle kaju. Slike su se nizale.
Znala sam samo jednu stvar, ovo se neće završiti tako lako. Govorio joj je kako je njena sreća njemu najbitnija stvar na svetu, kako će učiniti sve za nju, molio, preklinjao, ponižavao se. Na kraju je samo ćutao i pustio je da ode. To se uopšte nije uklapalo u njegovu ličnost koju sam ja poznavala. Problemi će tek da uslede.  

Danima nakon toga sretala sam ga svuda. Pokušavao je da odglumi ravnodušnost, nije me pitao ništa o njoj, ali sam videla savršeno dobro da u meni vidi glavnog krivca za njihov kraj. Jeza koju sam osećala svakog puta kad ga vidim bila je gotovo opipljiva. 

______________________________________________________________________________

Kiše su lagano počinjale, a ona ih je volela, uživala u njima. Tako je te večeri pošla u šetnju dok je napolju pljusak natapao žednu zemlju. Kao po običaju, obula je patike, zavezala pertle, stavila slušalice. Ulica je bila pusta, ali to njoj nikad nije smetalo. 
Nije videla senku, nije čula korake. Na pustom šetalištu kraj reke osetila je nečiju ruku na ramenu. Dok se okretala osetila je snažan stisak na ramenu, a zatim i na levom ručnom zglobu. 
Pokušala je da se otrgne i potrči ali je stisak bio još jači a odjednom se ispred nje pojavila i nečija noga koja joj je blokirala put. 

Okrenula je glavu i ugledala njegovo lice tik uz njeno, osetila dah na vratu. 
Razmišljala je, brzo, panično. Shvatila je da je ipak najbolje da ostane smirena. Ne dozvoli mu da vidi strah ni paniku. 
Njegova joj je ruka skliznula niz lice, povukao je slušalice i sledeće što je čula bile su njegove reči "Bićeš moja ili ničija. Kunem ti se. Ako bude drugačije, ubiću te."

Brzo je razmišljala, nije sebi dozvolila da počne da paniči niti njemu da vidi strah koji ju je preplavio u tom trenutku. 
Izmicala se, vrpoljila dok je pokušavala da se izvuče iz tog stiska, da izbegne poljubac, da se udalji od tog daha koji je odavao poveću količinu alkohola u krvi. 
Zatvorila je oči na trenutak, u mislima se pojavila samo jedna slika, samo jedan pokretač. 
Umirila se na trenutak kako bi on pomislio da se predaje, zatim je naglo povukla levu ruku iz njegovog stiska. On je na trenutak izgubio ravnotežu. Snažno ga je udarila. Kleknuo je ispred nje hvatajući dah. 
Potrčala je, najbrže što je mogla. 
_____________________________________________________________________________

Zazvonio mi je telefon. Zadihanim glasom mi je rekla da stiže i da mora da razgovara samnom. 
Pet minuta kasnije sedela je i pričala mi, neverovatno smirenim glasom. Tada sam shvatila da opet gledam u onu staru nju. Snažnu i odlučnu. 
Posmatrala sam tu promenu poslednjih mesec-dva, ali nisam shvatila koliko je velika sve do ovog trenutka. 

Verovatno sam izgledala izbezumljeno jer je počela da se smeje. 
 "Sve je o.k. Stvarno. Jeste me uplašio, ali, hej... Nisam ja zec, zar ne?"

Samo sam klimnula glavom. Izvukla mi je osmeh na lice.

Izvadila je telefon iz džepa. Čitala je nešto i osmehivala se. Brzo orkucala poruku, pogledala me još uvek smešeći se.  
"Šta je? Zašto me tako gledaš?"  pitala je.
 "Ništa. Onako."
Opet je pogledala u telefon, još jedan osmeh. Spustila ga natrag kraj sebe i nastavila da priča.

Kada je završila, pokazala sam rukom na telefon i rekla  "Znaš, jednog dana ćeš morati i to da mi objasniš."
Obećala je da hoće, a ona uvek održi obećanje.

Nastaviće se... 


Komentari

  1. Sada već postajem pomalo zabrinuta. Ovakve situacije su mi poznate i nimalo drage. Čekam nastavak i nadam se najboljem. Ako se bude razvijalo onako kako ja mislim da hoće, konačni komentar ćeš dobiti tek na kraju priče.:*

    Autor roksana — 16 Apr 2013, 20:59

  2. Roxy draga, ništa ne brini. Što nas ne ubije, to nas ojača. :) :*

    Autor littlephoenix — 16 Apr 2013, 21:10

  3. E, ptičice, znam. Al', na kraju, ipak nešto mora da nas ubije. Pa, ko velim, bolje što kasnije! :))) Naravno!

    Autor roksana — 16 Apr 2013, 21:48

  4. Jao, Roxy, darling... Pozitivne misli, turn them on. :) Istina, nesto mora da nas ubije ali jos uvek je rano. A otkicu ti jednu malecku tajnu, nekad. :*

    Autor littlephoenix — 16 Apr 2013, 22:18

  5. OK, malecka! :* Hihihihihi!!!!

    Autor roksana — 16 Apr 2013, 22:34

  6. Zahuktava se prica...opasno...
    Cekam nastavak...nestrpljivo... :)

    Autor ivanairislj — 16 Apr 2013, 23:35

  7. Hey Iv, stiže i nastavak. Nešto sam u gužvi ovih dana, ne stižem nikako da pišem.

    Autor littlephoenix — 18 Apr 2013, 21:22

  8. Polako...izdrzacu ja i tu neizvesnost :)

    Autor ivanairislj — 18 Apr 2013, 21:44


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs