Silence is easy

13 Apr, 2013

Priča o njoj 3

II — Autor littlephoenix @ 20:53
Pričala mi je kasnije kako je tog poslednjeg dana osećala izuzetan mir, spokoj, ali joj je srce ipak bilo poput nemirnog leptira koji luta od cveta do cveta. Znala je da nešto ipak nedostaje, da ostaje nedovršeno. Samo nije znala šta. Kaže "To ti je mila onaj osećaj da si negde nešto zaboravila, i tražiš, a ne možeš da nađeš. Kao da pokušavaš da vidiš vetar. Znaš da je tu, osetiš, ali kao da ne postoji, ne vidiš." 
Isto tako mi je rekla, kao da naglas samo razmišlja kako je taj osećaj nestao par puta na kratko. Kao da se priseća nečeg. Ali nisam pitala ništa, nisam htela dodatno da je zbunim.
Osmehnula se dok je to govorila i tad sam shvatila da se nešto promenilo, da se stara ona polako vraća.
"Odlučila sam. Već večeras ću mu reći da je sa nama gotovo."  

Napokon je shvatila, pomislih. Šta god da ju je navelo da razume, srećna sam što jeste. Mene nije slušala. Dok sam joj govorila pre o tome, shvatila sam da ljubav zaista jeste slepa. Da ćeš dozvoliti da te vuče ka dnu verujući da je to zapravo put ka nečemu lepšem. 

"A da ostaviš na trenutak taj telefon, i ispričaš mi sve?" rekla sam joj kroz smeh a zapravo me radovalo što vidim da se nešto drugačije dešava. 

Rekla sam: "Hajde bleso, vodim te na sladoled." ustala sa stepenica i povukla je za ruku. 

Dok smo išle ulicom i smejale se, jedan pogled sakriven u mraku nas je pratio. 
Shvatila sam to kada sam se sagela da zavežem pertlu. Blagi osećaj jeze skliznuo mi je niz leđa. Znala sam kome pripadaju te oči i taj ubrzani korak koji vodi iz senke u senku, koji skriva. 
Ćutala sam, nisam htela da joj pokvarim veče. Iskrena da budem, i sada, nakon toliko vremena još uvek sam na oprezu, još uvek budno motrim na taj korak koji je čini se uvek negde ispred ili iza. 

Tražila je nešto po džepovima, pričala o nekoj reci i sunčanom danu, o miru i cveću i ko zna čemu sve. Tada sam shvatila da sam propustila nešto, ali je već bilo kasno. Moja je pažnja bila podeljena u tom trenutku, jednim delom sam pratila njenu svetlost, drugim njegovu tamu. 
Skočila je sa poslenjeg stepenika, pobedonosno podigla papir ispred mene, i rekla  "Evo je! Čitaj."
Uzela sam papir, stala ispod ulične svetiljke. Izgužvan, prva polovina ispisana svetlim mastilom izgledala je kao da su ta slova tu već godinama, bila su nekako umorna. Druga polovina je imala tamniju boju, odlučnije poteze. Razlika je bila očigledna.
Počela sam da čitam.

"I never had a chance to see 
what is like to be
with someone on the rain
but still all alone.
Now when Ive been there
next to you but still lonely
I have one thing on my mind...
Im leaving it all behind."  

Tih par poslednjih stihova naterali su me da zatvorim oči na trenutak, da se osmehnem i zaplačem u istom trenutku. Ni sama ne znam kako, ali tada sam potpuno razumela, nije više bilo potrebe za rečima. Zagrlila sam je, vratila joj papir. 

"Hajdemo već jednom po taj sladoled." rekoh i obe se glasno nasmejasmo. 
Znala je savršeno dobro da to zapravo znači nešto sasvim drugo.

Dobro mi došla natrag. Nije te bilo dugo. Nedostajala si.

Nastaviće se... 

 


Komentari

  1. Aha...Evo i pesme... i u pesmi ostavlja deo svog zivota iza sebe i ide napred... Da vidimo kuda... Masta mi je zagolicana... Cekam... :)

    Autor ivanairislj — 13 Apr 2013, 21:29

  2. Samo deo pesme, par poslednjih stihova. :)
    A kuda ce put da vodi, videces vec, uskoro.

    Autor littlephoenix — 13 Apr 2013, 21:36

  3. Jedva cekam... Zakomplikovala si vec sa tim ocima koje vas prate... hm... tamna strana ce tek da nastupi slutim....

    Autor ivanairislj — 13 Apr 2013, 21:42

  4. Samo ću reći :"Videćeš."
    Hvala što pratiš priču. ;)

    Autor littlephoenix — 13 Apr 2013, 21:57

  5. poznata ni ova situacija.. pratim i cekam da vidim da li dobro naslucijem nastavak.. :)

    Autor pasija — 14 Apr 2013, 01:54

  6. Obavestićeš me dal priča ide u toku koji slutiš. :)

    Autor littlephoenix — 14 Apr 2013, 23:35

  7. naravno.. ;)

    Autor pasija — 15 Apr 2013, 01:02

  8. Najlepši povratak je povratak onih koji nikad nigde nisu ni odlazili, već se samo, u vihoru vremena, na trenutak, udaljili od nas i od sebe samih. :)))

    Autor roksana — 15 Apr 2013, 16:43

  9. Divan komentar Roxy. :***

    Autor littlephoenix — 16 Apr 2013, 18:54


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs