Silence is easy

12 Apr, 2013

Priča o njoj 2

II — Autor littlephoenix @ 00:01
Kako je vreme odmicalo i mrak postajao sve gušći, kako su se kazaljke sata primicale jedna drugoj klizeći ka magičnom broju dvanaest prostorija se ispunjavala raznim glasovima koji su komunicirali na raznim jezicima. 

Upoznala je neke nove ljude, čula o njihovom putovanju do ovog mesta, razgovarala. Ali joj je sve to vreme pažnju odvlačio papir na stolu ispred nje. Počela je, ali nikako da završi. Čak je zastala u pola reči i sada ona tako stoji, ostavlja mogućnost da se pretvori u neku drugu, da postane lepša ili da je odvuče ravno ka dnu. 

Posle samo par sati, već se osetila prijatna atmosfera među potpunim neznancima. Smeh, šale, neka neobična vrsta iznenadne bliskosti, savezništva. Valjda je tako jer nema nikoga drugog kilometrima od njih, možda su se zaista sklapaju kockice koje će činiti jednu lepu celinu narednih dana. 
Već je odavno prošla ponoć, glasovi su se polako utišali. Ona je ustala, podigla papir sa stola, presavila ga i stavila u džep. Završiće je sutra, dok se bude vraćala kući. Odlučila je, neće ostati tu. Lepo je, zaista. I svi ti ljudi koji pričaju drugačijim jezicima. Ali ona ide kući.

Ležala je u krevetu i u glavi crtala slike po belom plafonu sobe. Slušala je ostale kako dišu dok spokojno spavaju. Zatim tih smeh, šaputanje i koraci uz stepenice. Nije se pomerila, samo je slušala. Ako se vrate dole, poći će i ona. Od onih je ljudi koji spavaju par sati u toku dana, ali sada nije mogla da zaspe ni na tih par sati. Opet tišina. 
Izvukla je slušalice iz džepa jakne i čekala svitanje. 

______________________________________________________________________________

"Jutro je pametnije od noći." Uvek su joj to govorili ali ona nije shvatala pravo značenje te rečenice. Uz miris kafe i jedan susret odlučila je da ostane. I nije se pokajala, uopšte. 
Jel znaš onaj osećaj koji se javi odjednom, bez upozorenja, onaj nalet energije i vera da opet možeš sve. Onaj osećaj koji pojma nemaš otkuda je došao ali je tu? Onako, bez razloga. Dođe sa jutrom, sa stihom pesme koju godinama znaš, ali je odavno nisi čuo, sa cvrkutom ptica, zrakom sunca. Samo se pojavi i tu je. 
Ona ga je imala sada. Držala ga u šaci i smeškala mu se. Sada, opet posle dugo vremena. 
Sav taj smeh i višak energije u danima koji su sledili polako su raspšili onaj crni oblak koji se tog jutra pretvorio u sivu masu koja se uplašila od sunca koje je grejalo u njenom umu, opet. 

Osećaj slobode na koji je gotovo izbledeo kao takav u njenom sećanju, i onaj drugi neki, neopisivi, onaj neki koji nije umela da objasni a koji je dosta kasnije savršeno dobro razumela. 
Donela je odluku kakva joj pre nije padala na pamet. Ostaviće iza sebe onog ko je vukao na dno. Ona može da leti, i leti kad nije u blizini okova i tamnice koja se obojena nekim malo drugačijim bojama lažno predstavljala kao ljubav. 
Shvatila je isto tako da pravac u kom može da pobegne nije njen kraj, da postoji i drugačiji put. Širom je otvorila oči i pustila da kiša pada svuda oko nje a da se sunce koje joj je obasjalo um nije pomračilo ni na trenutak. 
Osmeh. Smeh. 

Otkucala je poruku, poslala je. Minut kasnije telefon je zazvonio. Glas sa druge strane je bio ljutit, strog, pokušao je da naredi, da preti. Nasmejala se, završila razgovor rečima "Razgovaraćemo kada dođem kući." Nije više odgovarala na pozive sa tog broja. Imala je nešto drugo na umu, nešto samo njeno, nešto o čemu je kasnije pričala samo meni.

Posle kišovitih dana napokon je progrejalo sunce, i tek tada je videla stvarnu lepotu sveta oko sebe.
Poslednjeg dana tu, pronašla je papir sa nedovršenom pesmom. Bilo je 5 i 30 ujutru, zapisala je vreme i datum takođe. Uzela je prvu olovku koja joj je bila pri ruci i dovršila započeto.

Nastaviće se...  

 

 


Komentari

  1. Pratim i cekam njen slobodni let i pesmu... :)

    Autor ivanairislj — 12 Apr 2013, 00:25

  2. ivanairislj uskoro, uskoro. ;) Drago mi je da si tu. Veliki pozdrav!

    Autor littlephoenix — 12 Apr 2013, 00:52

  3. ulazimo lagano u pricu.. svidja mi se.. cekamo.. nastavi.. :)

    Autor pasija — 12 Apr 2013, 11:08

  4. Pasija, drago mi je da ti se dopada. :) Stiže i nastavak. ;)

    Autor littlephoenix — 12 Apr 2013, 15:52

  5. Kada znaš koji je put pravi, tada je sve mnogo lakše. :)))

    Autor roksana — 15 Apr 2013, 16:38

  6. Roxy, upravo tako. ;)

    Autor littlephoenix — 16 Apr 2013, 18:53


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs