Silence is easy

10 Apr, 2013

Priča o njoj I

II — Autor littlephoenix @ 22:35

Za sam početak, rećiću vam ko je ona. Ona je neko koga sam poznavala, koga još uvek poznajem. Ona je od onih koji su uspeli da hodaju po tankoj žici a da održe ravnotežu. Ona je još uvek tu, a malo je nedostajalo da bude na nekom drugačijem mestu.

__________________________________________________________________________________

Činilo se da onaj najtamniji trenutak koji prethodi svitanju novog dana nikako ne prolazi, da traje satima, danima, godinama. Mrak je lagano postao njen dan, mrak čije su je ruke zagrlile, mrak koji ju je ludo zavoleo i neće da je pusti da krene dalje.

Pomislila je da je vreme da mu se potpuno preda, da se ne bori da se izbavi iz tih okova, već da i ona jednostavno zavoli njega. U tom trenutku je to izgledalo kao jedino moguće rešenje. 
Kako je vreme prolazilo postajala je deo tog trenutka, deo te tame. Polako je bledela, daleko od sunčevih zraka. 

Poslednji trenutak pred kapitulacijom, poslednji trenutak pred skok u duboku tamnu reku, trenutak koji joj je promenio budućnost. 

Telefon zvoni... Momenat razmišljanja da li odgovoriti na poziv ili ne. Jedno "halo" i sve se menja.

"Sutra krećemo kažeš... Mhm... Ok. Čekaj. Javiću ti se za 5 minuta. Može?" 

"Javi im da dolazim i ja. 10 dana kažeš? Dobro, ok, ok." 

Tišina. Pomislila je da je donela pogrešnu odluku. Poželela je da odustane. Pozvala je i rekla da ipak nema vremena za to putovanje. Nije joj dozvoljeno da odustane. Počela je da pakuje stvari i samu sebe prekoreva, pozvala je još par puta, izmišljala razloge. 
Ide, htela to ili ne. Nema natrag, nema povlačenja. 

Sledećeg dana su prvi stigli na odredište. Ponovo je razmišljala o tome kako je napravila grešku, kako tu ne pripada i kako će verovatno već sledećeg dana da se vrati natrag. 

Sunce je zašlo, nebo se prošaralo sitnim zvezdicama. Sela je u jedan mračni kutak i pokušala da napiše pesmu. 

Nastaviće se...

 

 

 

 


Komentari

  1. Svi moramo naučiti da hodamo po tankoj žici i da održavamo ravnotežu. Ne zato da bi bili umetnici, već prosto da bi preživeli.

    Sigurna da će ona napisati pesmu i sigurna sam da će pesma lepa.

    :** pozdravče mala moja besmrtna pričice

    Autor roksana — 10 Apr 2013, 23:40

  2. Pardon, ptičice!!!!! :)))

    Autor roksana — 10 Apr 2013, 23:40

  3. Moramo Roxy, i učimo, svesno ili ne.
    Videćeš već kakva će biti njena pesma... Ovo je tek početak priče. :** Pozdrav!

    Autor littlephoenix — 10 Apr 2013, 23:48

  4. Shvatila već! :*

    Autor roksana — 10 Apr 2013, 23:59

  5. :) :*

    Autor littlephoenix — 11 Apr 2013, 00:06

  6. Dobar pocetak.. obaceva puno toga.. pratim.. Veliki pozdrav :)

    Autor pasija — 11 Apr 2013, 01:01

  7. pasija, hvala. Nadam se da vas necu razocarati. :) Pozdrav!

    Autor littlephoenix — 11 Apr 2013, 01:11

  8. Cekam pesmu...Nestrpljivo ocekujem nastavak price :)

    Autor ivanairislj — 11 Apr 2013, 09:14

  9. ivanairislj , stiže i nastavak. :) Malo po malo.

    Autor littlephoenix — 11 Apr 2013, 17:17


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs