Silence is easy

Nije vreme to koje leči bilo šta što se dogodi u tvom životu, ljudi kojima se okružiš su zapravo ti koji ti na svestan ili ne način pomognu da svoj brod kroz oluju bezbedno dovedeš do sigurne luke. Jedno je sigurno, njoj nije bilo potrebno vreme već samo jedna osoba.

Zatim je stiglo i proleće koje je nestrpljivo iščekivala, miris lipe i tople noći. Imala je onaj zamišljeni osmeh koji ljudi obično imaju kada se sete nečega, onako, iznenada. Kada im jedan zvuk, miris prizove sećenje na nešto ili nekoga. Ponekad je bila zamišljena, ponekad nervozna, ali uvek u pokretu. 
"Ne drži me mesto." Stalno je to ponavljala. Dešavalo se da u isto vreme bude tako smirena, bar na prvi pogled, a da su njena duša i misli u vrtlogu, nemirni, lutaju okolo, traže. 
________________________________________________________________________

In vino veritas. 
Zaista. Posle malo više vina i par poruka razmenjenih sa tom nekom misterioznom osobom, počela je da mi priča. Malo po malo, gledala me i čekala reakcije posle gotovo svake izgovorene reči. Kao da je očekivala da svakog trenutka ustanem i odem. Pričala je, nisam je prekidala. Samo sam čekala, i nisam mogla da verujem u sve to što čujem. 
 (Dalje)