Silence is easy

01 Okt, 2013

Novčić za želju

II — Autor littlephoenix @ 17:40
Verovala sam u sve te ludosti, sve sitnice koje navodno treba da te učine srećnijom osobom.
Zamisli želju kada vidiš zvezdu padalicu, zamisli želju i baci novčić u fontanu, kad sretneš odžačara zamisli zelju... I zamislim. Uvek istu a svakog puta sve jače. Ništa se ne dešava, ništa.
Želje se izgleda ugase sa sjajem zvezde, potonu na dno zajedno sa novčićem, spadnu sa odžačarevog odela zajedno sa prašinom koju sa njega otrese. Znam samo jedno, ne ostvaruju se. 
Da se ostvaruju svi ti kilometri među nama postali bi samo milimetri koji bi se lako obrisali, koji bi iščezli kada se spoje usne, prsti, tela. U tvom zagrljaju bih rado izgubila svaku vezu sa realnošću i živela samo u tom trenutku. 
Ja bih da te dotaknem srcem, ne samo rečima, ja bih da ti budem u zagrljaju ne samo u mislima. Ja bih da ti spustim najnežniji poljubac na usne, lagan kao krila leptira. Da ponovo čujem tvoj glas neizmenjen putovanjem kroz virtuelni svet. Da otvorim oči i vidim te tu, da ispružim ruku i dodirnem te. Opet. 

Moram da ti priznam nešto. Najgora su jutra posle sna o tebi. Tada boli svaki deo tela, svaki milimetar. Srce kuca prebrzo, um juri brzinom svetlosti. Dok pokušavam da se razbudim iznova tonem u san, iznova me mučiš dok su mi sklopljene oči i svaki put nestaneš zajedno sa prvim svetlom koje mi dodirne lice. 
Kao stanje kome. Čujem, osećam, ne mogu da se probudim, boli. Sve jače i jače. Pokušavam da otvorim oči, da se pomerim, pokrenem da uradim bilo šta da razbijem nevidljivu nit kojom sam vezana za san jer osećam da gubim razum, tu daleko od tebe. 
Svim silama se trudim ali ne uspevam. I uvek je tako, baš uvek kad te sanjam. 

I opet zamislim želju svakog puta kada vidim zvezdu padalicu i opet iščekujem čudo iako znam da je za njih ova adresa nepoznata. Opet se kao dete nadam da će jednog dana sve te zalutale želje naći pravu adresu, da ćeš napokon biti tu. 
I napišem ti pismo ponekad ali nikada ne pošaljem, jer znam da znaš sve. Svoje budne trenutke poklanjam tebi uprkos miljama koje su između, blizu si. Nekako. Sve te reči koje razmenjujemo utihnuće pred osmehom na susretu, ugušiće se u zagrljaju i pretočiti u zagrljaj. 
Želje se ne ostvaruju uvek, ali ja i dalje verujem da ćeš se ti meni ostvariti. Što pre. 

I bacim još jedan novčić u fontanu, jer novac ne vredi baš ništa kad nemam tebe.

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs